30.6.2018. Autor: Željko Marušić

Zašto je mehanički kompresor bolji, ali znatno skuplji od turbopunjača?

Spregnuti vijčani rotori, u funkciji zračne pumpe, se ne dodiruju, stoga ne habaju, usto nema velikih temperaturnih razlika, ali povećava masu za 20-ak kg i užasno je skup

Sve više novih motora ima turbopunjač, najrasprostranjeniju koncepciju prednabijanja. No druga je mogućnost mehanički kompresor, svojevrsna zračna pumpa, izmišljena 1860. Daimler ga je 1900. uveo u autoindustriju. Bio je 'zakon' 1920-ih i 1930-ih. Zbog toga se koristi u benzincima, Audijevom 3.0 V6, do prije desetak godina u Mercedes-Benzovima oznake Kompressor, donedavno i u Nissanovom 1.2 DIG-T... 

Kod turbopunjača, kod kojeg kompresor (odnosno puhalo) vratilom pokreće turbina, koja se vrti kinetičkom energijom ispušnih plinova, punjenje zrakom motora ne povećava se linearno, nego s kvadratom brzine vrtnje. To znači da se udvostručenjem broja okretaja punjenje učetverostručuje, ali, što je nepovoljnije, kad se smanji na pola, punjenje (time i učinkovitost) pada na četvrtinu. 

Kod mehaničkog kompresora, kojeg remenom pokreće radilica, punjenje se povećava linearno s porastom brzine vrtnje motora (radilice), a tako se i smanjuje. Zbog toga motor s mehaničkim kompresorom nema 'turbo-rupu', a usto je pouzdaniji i trajniji. Ali, mehanički kompresor je i trostruko teži te dvostruko skuplji od turbopunjača. Zato se, nažalost, malo koristi.





CHR



Vulkal gume