ZAŠTO GA VIŠE NE KORISTIMO?

Mehanički kompresor bolji, ali znatno masivniji i skuplji od turbopunjača!

Mehanički kompresor ima spregnute vijčane rotore, u funkciji zračne pumpe, koji se ne dodiruju, stoga ni ne habaju, usto nema velikih temperaturnih razlika, ali povećava masu za 20 do 30 kg i užasno je skup…

Foto: Whipple Superchargers, Daimler

Sve više novih motora ima turbopunjač, najrasprostranjeniju koncepciju prednabijanja. No druga je mogućnost mehanički kompresor, svojevrsna zračna pumpa, izmišljena 1860. Daimler ga je 1900. uveo u autoindustriju. Bio je 1920-ih i 1930-ih ‘zakon’ za trkaće automobile. Audi ga koristi u benzincima 3.0 V6, do početke 2000-ih Mercedes-Benz ga je koristio u modelima Kompressor, a donedavno Nissan u motorima 1.2 DIG-T.

Kod turbopunjača, kod kojeg kompresor (odnosno puhalo) vratilom pokreće turbina, koja se vrti kinetičkom energijom ispušnih plinova, punjenje zrakom motora ne povećava se linearno, nego s kvadratom brzine vrtnje. To znači da se udvostručenjem brzine vrtnje motora punjenje učetverostručuje, ali, što je nepovoljnije, kad se ‘turaža’ smanji na pola, punjenje (time i učinkovitost) smanjuje se četiri puta.

Kod mehaničkog kompresora, kojeg remenom pokreće radilica, punjenje se povećava linearno s porastom brzine vrtnje motora (radilice), a tako i smanjuje. Zbog toga motor s mehaničkim kompresorom nema ‘turbo-rupu’, linearno povećava snagu, a usto je pouzdaniji i trajniji. Ali, mehanički kompresor je i trostruko teži te dvostruko skuplji od turbopunjača. Zato se, nažalost, malo koristi.

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest
Share on linkedin